Prema najavama iz Ministarstva za infrastrukturu, u sledećih desetak dana trebalo bi da stupi na snagu Pravilnik o tehničkim uslovima za vozila, koji će da propisuje šta sve od dodatne opreme treba da imaju vozači u Srbiji. Tu spada već standardna oprema, poput rezervnog točka, trougla, protivpožarnog aparata, reflektujućeg prsluka. Prve reakcije građana Srbije na najave novog pravilnika mahom su negativne, jer spisak obavezne opreme deluje kao veliki izdatak za vozače. Međutim, Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, ne smatra da će to doneti dodatni trošak. Nema razloga da to bude udar na džep građana. U tom pravilniku ima mnogo detalja koji se na prvi pogled ne vide. Na primer, svaki vozač mora da poseduje rezervne sijalice za najmanje polovinu sijaličnih mesta. Ali šta ako vozilo ima ksenonska svetla? Tu treba menjati ceo far i normalno je da se ne očekuje da vozači imaju takve rezervne delove u svojim kolima. Ne može niko da vas obaveže da nosite pola automobila u gepeku.
Prema najavama iz Ministarstva za infrastrukturu, u sledećih desetak dana trebalo bi da stupi na snagu Pravilnik o tehničkim uslovima za vozila, koji će da propisuje šta sve od dodatne opreme treba da imaju vozači u Srbiji.
Tu spada već standardna oprema, poput rezervnog točka, trougla, protivpožarnog aparata, reflektujućeg prsluka…
Prve reakcije građana Srbije na najave novog pravilnika mahom su negativne, jer spisak obavezne opreme deluje kao veliki izdatak za vozače. Međutim, Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, ne smatra da će to doneti dodatni trošak.
– Nema razloga da to bude udar na džep građana. U tom pravilniku ima mnogo detalja koji se na prvi pogled ne vide. Na primer, svaki vozač mora da poseduje rezervne sijalice za najmanje polovinu sijaličnih mesta. Ali šta ako vozilo ima ksenonska svetla? Tu treba menjati ceo far i normalno je da se ne očekuje da vozači imaju takve rezervne delove u svojim kolima. Ne može niko da vas obaveže da nosite pola automobila u gepeku – objašnjava Vujanić.
Pažnju javnosti najviše je izazvala stavka koja se odnosi na nove komplete za prvu pomoć. Naime, ovim aktom svaki vozač će morati da poseduje, pored uobičajenih gaza i marama, i toplotni prekrivač i foliju za davanje veštačkog disanja. Kako novi kompleti već sada mogu da se pronađu na domaćem tržištu po ceni od 2.400 do 3.500 dinara, najčešći komentari su da je ovo smišljeno da bi neko profitirao na prodaji toplotne ćebadi.
– Ne postoji nikakav uslov ko treba da bude proizvođač kompleta prve pomoći. Ona mora da sadrži sve što je nabrojano u pravilniku, a ko je to proizveo je nebitno. Takođe, građani će imati skoro godinu dana da zamene svoje komplete, odnosno moraće da imaju nove tek kada dođu na tehnički pregled – dodaje Vujanić.
Osim Pravilnika o tehničkim uslovima za vozila, potrebno je doneti još tridesetak drugih kako bi se zaokružila cela priča nakon usvajanja Zakona o bezbednosti saobraćaja.
– Do sada je doneto nekoliko pravilnika, dok su ostali u fazi pripreme. Prioritet imaju Pravilnik o polaganju vozačkih ispita i obučavanju kandidata, kao i o tehničkoj ispravnosti vozila – ističe Vujanić.
Iako novi propisi u saobraćaju često nailaze na negodovanje vozača, koji neretko smatraju da država od toga želi da izvuče neku korist, profesor Vujanić objašnjava da su viši kriterijumi i zahtevi logični.
– Svuda u svetu se postepeno diže nivo i kvalitet tehničkog pregleda i zahteva koji se postavljaju pred vozače, a jedini cilj je da saobraćaj bude bezbedniji. Takođe, ne možemo i dalje da vozimo automobile stare 30 godina koji izazivaju veliku zagađenost. Za njih tražimo druge uslove, da dovedemo dotle da se vozačima ne isplati da ih voze. Na primer, u Francuskoj se kao podsticaj vlasnicima vozila registracija smanjuje za 1.000 evra ako automobil ima euro 5 motor. Treba imati u vidu da se svi pravilnici koji se prave kod nas rade na iskustvu drugih država i da mi nismo izmislili ništa što se već ne primenjuje u svetu – zaključio je Milan Vujanić.